Pranje veša kroz istoriju se razlikovalo od perioda do perioda. U početku veš se prao na vodotokovima jednostavno puštajući vodu da svojom energijom „odnese“ nečistoću i mirise iz veša. Na ovaj način veš se još uvek pere u nekim manje razvijenim krajevima sveta. Mehanički uticaj na veš pomaže u otklanjanju prljavštine, tako da se veš često trljao jedan od drugi, uvrtao kao i udarao o ravne stene kako bi se ubrzao i poboljšao efekat pranja. Takođe, korišćene su i drvene palice za udaranje veša kako bi se uklonila prljavština. Slične tehnike su bile uobičajene gotovo u svim krajevima sveta, tako da su ove tehnike identifikovane diljem Evrope, Severne Amerike, Japana itd.

Razna hemijska jedinjenja mogu da budu upotrebljena da povećaju rastvarajuću moć vode. Npr. indijanska plemena su koristila koren biljke juka (yucca) koja se i danas koristi za izradu sapuna i šampona. Takođe, čovek je od davnina razvio sposobnost izrade sapuna od lužine (prah od drveća) i masnoće. Naravno, danas se za moderne mašine za pranje veša koristi deterdžent u prahu ili tečni deterdžent umesto tradicionalnog sapuna.

Kada nije bilo vodotokova na raspolaganju veš se prao u posudama sa vodom. Nekada su se koristili veliki metalni kazani koji su napunjeni sa sveže ugrejanom vodom na vatri. Tako se došlo do zaključka da je zagrejana voda još efikasnija u uklanjanju prljavštine od hladne. Rebrasta daska za pranje i trljanje rublja je na taj način zamenila ravnu stenu u prirodi.

Jednom opran veš se potom cedio uvrtanjem i isstezanjem kako bi se uklonio maksimum vode. Tada bi se veš okačio na pogodnom mestu radi sušenja na svežem vazduhu, a ponekad bi se samo razastro na čistoj travi.

Industrijska revolucija

Industrijska revolucija je u potpunosti transformisala način pranja veša.

Mašina sa dva duga valjka u okviru i ručicom za njihovo okretanje je jedna od prvih mašina za ceđenje veša koja je razvijena u XIX veku. Veš natopljen vodom se provlačio kroz valjkove čime bi se iscedila suvišna voda iz njega. Ovaj način je bio mnogo brži i lakši od ručnog uvrtanja. Veruje se da je preteča ove mašine bila razvijena već u XVII veku koja je korišćena pre svega za ispravljanje i svojevrsno peglanje odeće.

U međuvremenu izumitelji XIX veka su dalje mehanizovali proces pranja veša sa različitim mašinama sa manuelnim pokretanjem. Većina od njih se zasnivala na okretanju ručice koja je pokretala svojevrsne elise unutar kade. Dalja unapređenja ovog sistema su išla u smeru upotrebe električne energije u ovom procesu. Takođe, mašine za ceđenje veša su unapređivane uvođenjem električnog pogona.

Dalje se sve razvijalo u pravcu koji je i nama poznat imajući u vidu činjenicu da gotovo svaka porodica poseduje svoju veš mašinu. Principi su ostali isti: mehanički uticaj na veš, deterdžent, topla voda, ceđenje i sušenje.

Istorija peglanja

Peglanje predstavlja upotrebu zagrejanog alata ili više njih kako bi se ispravio zgužvani materijal. Temperatura zagrevanja je najčešće oko 100°C. Željeni efekat kod peglanja se dobije tako što se oslobađaju veze između lanaca molekula polimera u vlaknima materijala. Dok su molekuli vrući, vlakna se ispravljaju pod težinom pegle i zadržavaju svoj novi oblik kako se hlade. Neke tkanine, kao što je pamuk, zahtevaju dodatak vode da bi se oslobodile međumolekularne veze. Mnoge moderni materijali se reklamiraju kako zahtevaju malo ili nimalo peglanja. Ovakvi materijali su razvijeni kombinujući pamuk sa poliesterima koji su otporni na gužvanje, a sve kako bi se smanjila potreba za peglanjem.
Peglanje takođe može biti korišćeno u higijenske svrhe, tj. za ubijanje mikroba i parazita.
Niko sa preciznošću ne može da tvrdi kada je aktivnost peglanja prvi put počela da se primenjuje, ali sa sigurnošću može da se tvrdi da su ljudi ispravljali svoju odeću sa raznim alatima, uključujući staklo, drvo, stene, još pre nego što je istorija počela da se beleži. Međutim, poznato je da se prva poznata upotreba metala za peglanje odeće desila u Kini.
Električna pegla je izumljena 1882. godine od strane Hauarda Silija (Howard Seeley) koji je svoju elekričnu metalnu peglu patentirao 6. juna 1882. godine u današnjim Sjedinjenim Američkim Državama.